Dogodilo se na dana�nji dan:
Kako je 7 pijanih Nijemaca 12.04.1941. osvojilo Beograd
Ovaj prilog sam htio objaviti na današnji dan još prošle godine, kada sam na njega slu�ajno naišao na internetu. No zbog toga što tekst nemam na hrvatskom, nego samo na srpskom i engleskom jeziku, oklijevao sam. �ude�i se tome doga�aju, prilog sam poslao samo nekim prijateljima, a oni su se �udili zašto ga ne objaviti:
Filip:
Pri�a o tome, da su samo sedmorica zauzela Beograd, potpuno mi je nova. O tome nisam ništa znao. Pri�ao sam svojevremeno s ljudima, govorili su da je bombardiranje bilo strašno, ali su i napominjali da su se Nijemci, kada su došli, ponašali kulturno.
Nisam shvatio je li ovio nisi stavio na portal jer je bilo prekasno, ili to uop�e ne misliš u�initi - a mislim da bi to svakako trebao. Zaista je zanimljivo.
Zvonimir:
Kada bih to stavio na portal, ima ih koji bi mi „glavu otkinuli" – zamisli; prilog na srpskom jeziku, a ja ga objavljujem na hrvatskom portalu ... zna�i, ne dolazi u obzir...
Mario:
Dragi Zvonimirvs! Ta to je povijest i meni nije jasno zašto bi Tebi „glavu otkinuli" kada bi to objavio...
Zaklju�ak:
Ka�u; vrijediš onoliko, koliko jezika razumiješ, pa pretpostavljam da �e �itatelji portala, koje cijenim, razumjeti cijelu story do zadnjeg detalja, iako nije objavljena na hrvatskom jeziku. Ako netko ipak ne �eli �itati tekst na srpskom i za to ima lijeka; neka ga �ita na engleskom – English.
Pa i �esi su taj nevjerojatni doga�aj objavili na �eškom jeziku (oni su odnekud našli još dva „pijana Švabe“ pa ih kod njih ima devet?!), jedino ni rije�i o tom doga�aju na hrvatskom jeziku – osim uobi�ajenog prepucavanja anonimnih diskutanata na Index-forumu..
Pa hajd', kad je tako, da vidimo kako se to dogodilo:
*****
Druga nema�ka okupacija Beograda, 1941: Nema�ka obaveštajna slu�ba ocenila je da �e u bombardovanju i bici za Beograd jugoslovenska strana imati najmanje 10-15 hiljada gubitaka, od toga 2 000 mrtvih, a da �e broj stradalih civila biti deset puta ve�i. Umesto toga sa�ekao ih je grad koji niko nije branio bilo je to za Nemce novo iskustvo sa Srbima
KAKO JE BEOGRAD OSVOJILO SEDAM PIJANIH ŠVABA
Piše:Kolin D. Hiton (Colin Heaton)
Prema podacima ameri�kog �asopisa za istoriju Drugog svetskog rata "WORLD WAR II", Beograd je 1941. pao „na blef“- osvojila ga je, i �itav dan dr�ala, grupa od sedam (!) esesovaca, na �elu sa kapetanom Fricom Klingenbergom. Da jedan kapetan osvoji prestonicu - to je povod ameri�kom divljenju snazi nema�kog oru�ja, i uklapa se u mistifikacije i mitologiju koja se u militaristi�kim krugovima SAD neguje za Hitlerove SS divizije
Kada su nema�ke snage provalile na Balkan, u rano prole�e 1941. suo�ile su se ne samo sa oru�anim otporom, ve�, tako�e, i sa teškim terenom i u�asnim vremenom. Italijanski neuspeh u napredovanju tokom prethodne zimske kampanje u Gr�koj, propra�ene uplitanjem britanskih snaga na strani Grka, ugrozio je nema�ko ju�no krilo, prisiljavaju�i Hitlera da se umeša.
|
Kapetan Fric Klingenbeg (Fritz Klingenberg) i ljudstvo njegove izvi�a�ke jedinice na motociklima u okviru Druge "SS" tenkovske divizije "Das Reich" sti�e na obalu Dunava 1941. - umetni�ka slika Dejvida Pentlanda |
|
Napregnuta borba za Balkan nije bila sli�na nijednoj prethodnoj sa kojom se Vermaht ranije suo�io. Ovo je bio njegov prvi susret sa gerilcima, zimskim borbama i planinskim terenom. Svi klju�ni objekti trebalo je da se brzo zauzmu, a gradovi su bili prevashodni ciljevi. Nemci su o�ekivali kapitulaciju Gr�ke, �ime bi prestonica Atina i gr�ke luke pali u nema�ke ruke. Gr�ke baze za nema�ku borbenu avijaciju (Luftnjaffe) i ratnu mornaricu (Kriegsmarine) su oja�ali nema�ki nadzor nad severoisto�nim Sredozemljem i pomogle u snabdevanju Afri�kog korpusa. Gr�ka bi mogla, tako�e, da poslu�i kao baza za spre�avanje britanskog pomorskog saobra�aja a nema�ko oru�je bi se našlo malo bli�e Sueckom kanalu.
Na nema�kom putu bila je Jugoslavija koja je bi-la uveliko probritanska, naro�ito široke mase Srba i Cigana. Strah da bi Jugoslavija princa Pavla mogla da skrene u fašisti�ki tabor pobudio je jugoslovenskog ambasadora u Vašingtonu (Foti�a, prim. prev.) da pošalje emotivno pismo u Beograd, mole�i princa da ne popusti Hitleru. Britanski kralj D�ord� VI , kao i predsednik vlade Vinston �er�il poslali su poruke princu Pavlu i jugoslovenskom predsedniku vlade Dragiši Cvetkovi�u. �er�il je predvi�ao da, ako Jugoslavija "postane sukrivac u ubistvu Gr�ke, njeno rušenje bi�e sigurno i nepovratno".
20. marta, princ Pavle je zvani�no objavio da �e se njegova zemlja pridru�iti silama osovine kroz Trojni pakt. U susretu sa ameri�kim ambasadorom Artur Blajs Lejnom, Pavle je naglasio, da, ako se ne pridru�i silama osovine, on ne bi mogao da ra�una na podršku Hrvata u slu�aju invazije do koje bi sigurno došlo.
24. marta 1941, predsednik Vlade Cvetkovi� i ministar spoljnih poslova Cincar-Markovi� otišli su u Be� da potpišu pakt, putuju�i tajno zbog straha od javne odmazde. Oni su potpisali sporazum 25. marta i vratili se ku�i. U Beogradu su saznali za pu�, koji je bio iniciran uve�e 26. marta. Oficiri sa antifašisti�kim jedinicama zauzeli su vazduhoplovne baze, avione i vladine zgrade, obaraju�i slabu jugoslovensku vladu preko no�i. Revolucionarne snage zauzele su zgrade radija i telefona, ministarstvo rata, policijske štabove i glavnu poštu. Princ Pavle je uhva�en u Zagrebu, gde je otputovao vozom i bio je prinu�en da se povu�e u korist mladog kralja Petra kao politi�ke lutke.
Nova Vlada je objavila da �e ostati verna Trojnom paktu kada je shvatila da Britanija i Sjedinjene Dr�ave, iako su joj dale podršku, nisu u stanju da pomognu u slu�aju nema�kog napada. Me�utim, ovo nije umirilo Hitlera. Baš na dan kada se dogodio pu� u Jugoslaviji, on je naredio svojoj Vrhovnoj komandi da planira kompletnu invaziju. 6. aprila 1941. nema�ki ministar spoljnih poslova Joakim fon Ribentrop izdao je naredbu da po�ne napad na Jugoslaviju.
Lako zauzimanje Beograda bilo je uvod u okon�anje rata na Balkanu. Zauzimanje Beograda bila je zna�ajna prelomna ta�ka u Balkanskom ratu. U to vreme Britanci su oja�avali svoje gr�ke saveznike saMalte, Krita i Kipra. Afri�ki korpus, pod komandom feldmaršala Ervina Romela, upravo je po�eoda se smatra kao ozbiljna pretnja, potiskuju�i britanske snage pod komandom generala ser Harolda Aleksandera preko Severnoafri�ke pustinje. Nema�ke baze u Sredozemlju i na Jadranu, podr�avane od Italijana, ozbiljno su ugro�avale savezni�ku poziciju. Suecki kanal je bio britanska �ila kucavica a nema�ka ekspanzija na Balkanu postavila je vojnu silu Osovine na manje od 1000 milja od kanala.Gr�ka jedina nada je bila da zadr�e Nemce na svojim gorostasnim planinama susre�u�i neprijatelja sa �ilavim otporom. Glavni ciljevi - Atina i lu�ki gradovi - trebali su da se �estoko brane. Britanci su bili na licu mesta u Gr�koj, spremni da pomognu Grke u odbrani Metaksasove linije.
U cilju obezbe�enja ju�nog krila i linija snabdevanja, neophodnih za dalja osvajanja, trebalo je Jugoslaviju što pre pot�initi. Prva SS gardijska jedinica "Adolf Hitler" - (1. SS. Leibstandarte division "Adolf Hitler") i Druga SS divizija "Das Rajh" - 2. SS division "Das Reich"), zajedno sa bugarskim trupama i pridodatim oklopnim i pešadijskim jedinicama trebalo je da prodru u Srbiju. Beograd, prestonica Jugoslavije, bio je najva�niji cilj i da bi oslabila odbranu grada nema�ka vrhovna komanda je planirala dvonedeljno bombardovanje, posle �ega su sledili artiljerijski i tenkovski napadi. Nemci su nameravali da uposle pet pešadijskih divizija radi okupacije grada posle zauze�a. Me�utim, doga�aji su pokazali da je i najbolje postavljeno borbeno planiranje ponekad suvišno, a ponekad izlo�eno najneobi�nijim oko-lnostima.
Drska hrabrost i vojni�ka sre�a kapetana Klingenberga
Beograd je stvarno pretrpeo, tokom nekoliko dana, artiljerijsku vatru (neta�-nu - prim. prev.) i tri dana vazdušnog napada, što je poslu�ilo omekšavanju jugoslo-venske prestonice. Sam grad bio je zauzet 12. aprila 1941. - mnogo ranije nego što je nema�ka Vrhovna komanda predvi-�ala - od strane ša�ice vojnika slabo popunjenih municijom, ali visokog morala, predvo�enih �ovekom koji se nije libio da iskoristi priliku koja mu se ukazala.
|
Klingenberg, snimljen na dan kada je odlikovan Viteškim krstom. On je dobio orden za smelo zauze�e Beograda, prestonice Jugoslavije, aprila 1941. |
|
Jedan napad, potpuno van školskih šema, bio je proizvod vojni�ke procene, drske hrabrosti i �iste sre�e SS kapetana Frica Klingenberga. Dvadesetšestogodišnjak, sa diplomom oficirske akademije u Bad Telcu , Klingenberg je stekao reputaciju tvrdoglavog, takore�i istesanog karaktera. U ratu sa Francuskom prethodne godine njegov komandir �ete za njega je rekao slede�e:
"Klingenberg je inteligentan, mada tvrdoglav, lojalan do nivoa korigovanja svojih nadre�enih, blistav kad je pod pritiskom, mada nabusit, ali u okviru subordinacije".
Procene kao što su ova ozna�avale su Klingenberga više kao �udaka nego kao kompetentnog oficira.
Klingenberg nije bio tip srda�nog pijanice i pri�alice i nikad se nije hvalio svojim postignu-�ima. Kad je, kasnije, bio upitan od akademaca iz Bad Telca, kako je osvojio prestonicu jedne zemlje, jednostavno je odgovorio: "Pa, nisam bio suviše zauzet u to vreme i našao sam nešto da uradim".
U Francuskoj stekao Gvozdeni krst i nadimak "�arobnjak"
Klingenberg je �itave svoje karijere slu�io u elitnoj Drugoj SS tenkovskoj diviziji "Das Rajh" i invazija Francuske bila je njegovo vatreno krštenje. Bio je odlikovan Gvozdenim krstom drugoga reda za herojstvo ispoljeno tokom ove akcije. Njegov vod bio je prikovan na zemlju efikasnom mitraljeskom vatrom kad je jedan laki tenk, tipa Mark II, koji ih je podr�avao, naišao na liniju. Posada je bila uhva�ena u klopku unutar zapaljenog vozila i pokrivena mitraljeskom vatrom. Dok su njegovi ljudi spasavali posadu, Klingenberg je pretr�ao 100 m brisanog prostora i u�utkao tro�lanu francusku vatrenu ta�ku ru�nim bombama. Prošao je samo sa ogrebotinama.
Klingenbergovo navo�enje artiljerije, tokom bitke bilo je jedinstveno i impresivno. Jednom, tokom francuske kampanje, on je �ak naveo sopstvenu smrtonosnu artiljeriju od 88 mm na svoje polo�aje da bi razbio neprijateljski protivnapad. Ova akcija omogu�ila je �itavom nema�kom klinu da pritisne napred, koriste�i prednost zbog nastale konfuzije me�u Francuzima. U drugom poduhvatu, on je pozvao avione Ju-87, tzv. "štuke", koji bombarduju pikiranjem, da se ustreme ispred njegovih polo�aja, kako bi spre�io neprijatelja od povla�enja, što je rezultovalo da komandir bataljona potpukovnik Hanes Ekhold odlikuje di�nog kapetana Gvozdenim krstom prvog reda. Klingenbergove ocene nastavile su da odslikavaju upornost, pomešanu sa hrabroš�u i kreativnoš�u. Zato što je uvek izranjao nepo-vre�en iz mnogih svojih flertovanja sa smr�u i smrtnom presudom njegovi ljudi su po�eli da ga zovu "�arobnjak".
Vrlo neformalno shvatanje pozadinskih intendantskih akcija
Klingenberg je dobio reputaciju prvoklasnog ekspeditivca. Štogod je njegovim ljudima trebalo - municija, hrana, voda - on je uspevao da obezbedi. Klingenberg je �ak dr�ao nastavu, u�e�i svoje ljude kako da se do�epaju osnovnih sredstava za pre�ivljavanje. Ubrzo po dolasku u Jugoslaviju bio je unap-re�en u �in kapetana i data mu je komanda nad motociklisti�kom iz-vi�a�kom jedinicom, koja je bila odgovorna za brzo prikupljanje obaveštajnih podataka i odr-�avanje veze sa pozadinskim jedinicama. Njegovi ljudi su vodili i divizijski registar o �albama i izveštajima o kra�i. Imali su nadimak "Klingenbergovi kriminalci". Ali �arobnjak ih je bio dobro podu�io - nikakve optu�be protiv njih nisu nikad bile dokazane. Jednom prilikom Klingenbergova jedinica bila je podvrgnuta inspek-ciji od strane divizije u vezi sa stanjem voznog parka i da bi prošao morao je da stvori �itavo tuce motocikala u voznom stanju. Nedostajalo mu je šest ispravnih i on je razaslao svoje ljude da kako znaju i umeju prona�u nedostaju�e delove, što im je na kraju uspelo. Jedini problem je bio u tome što je komisija našla višak od šest mašina sve�e ofarbanih da sakriju prethodnog vlasnika. Klingenbergov pretpostavljeni oficir je za�murio na ovo neslaganje. Jedino je obavestio Klingenberga da nije rad da visi zbog delatnosti njegovog podre�enog i tra�io je od kapetana da bude malo obazriviji.
Klingenbergova slede�a misija je bila u Jugoslaviji u svojstvu prethodnice glavnine, s tim da istra�uje neprijateljsku aktivnost, obele�ava na kartama puteve i sve ostale prepreke na njima. Ova izvi�a�ko-obaveštajna uloga bila je od klju�nog zna�aja za uspešno nema�ko nadiranje u region.
Motorni �amac na obali Dunava
Iako je Beograd bio predvi�en za zauzimanje, diviziju "Das Rajh" su optere�ivale i borbene akcije u pozadini, kao i nastojanja da se br�e probije preko jugoslovenskih uzanih planinskih prelaza. U me�uvremenu ostala nema�ka vojska bila je toliko zaostala da �ak nisu koristili ni iste mape. Hitler je naredio avijaciji da bombarduje Beograd pre kona�nog ulaska u prestonicu. Od 6. do 10. aprila bilo je više od 500 bombarderskih naleta nad Beogradom, izazivaju�i više od 17 000 smrtnih slu�ajeva. Ve�ina vladinih slu�benika je pobegla i Jugoslovenska vojska je po�ela da se komeša.
|
Klingenberg u Harkovu u februaru 1942. godine za vreme ofanzive vo�ene od strane divizije "Das Rajh" koja je predvodila udar na ovaj sovjetski grad. Za svoja dela, tokom invazije Sovjetskog Saveza, bio je odlikovan 1943. Hrastovim liš�em na Viteški krst |
|
Tokom 11. aprila Klingenbergovi zadaci su bili izvi�anje, uspostava kontrolnih ta�aka, obezbe�enje mostova i kontrola puteva do dolaska poja�anja. Obilne kiše i sneg koji se topio su razglibile sve meke površine a mostovi su bili razarani od strane Jugoslovenske vojske u povla�enju. Glavni putevi za pribli�avanje Beogradu nisu bili više prohodni, i bio bi veliki pritisak na tenkovske jedinice da nastave marš bez velikog in�injerijskog obezbe�enja. Posle nekoliko sati osmatranja ranjenog grada s druge obale Dunava, Klingenberg je verovao da je Beograd zreo da mu padne u šake, zbog mete�a, prouzrokovanog bombardovanjem, ako obezbedi da se njegova jedinica prikupi na vreme. Imao je samo 24 �asa da podnese izveštaj svojoj komandi, a odluka je trebalo da se donese hitno.
Klingenberg je video šansu u tome da se probije dublje u okolinu grada, baš kad je jedan od njegovih ljudi našao ostavljeni motorni �amac na obali nadošlog Dunava. Uzimaju�i sa sobom samo jednog poru�nika i nekoliko vojnika on je forsirao podmuklu reku. Tura je bila krajnje opasna, jer se vodena masa valjala od istopljenog snega, sa planina i provala oblaka. Osim toga �amac je bio pretovaren. Sti�u�i na drugu stranu Dunava, Klingenberg je uputio natrag �amac sa dva vojnika s tim da dovedu još vojnika pre zalaska sunca. Me�utim pri povratku, �amac je naišao na potopljenu prepreku i potonuo. Klingenbergova "mornarica" je prestala da postoji, ostavljaju�i kapetana i šest njegovih ljudi na obali. Oni su bili potpuno izolovani sa ograni�enom koli�inom hrane i municije.
Eskadron je napredovao du� puta i naišao na nekoliko vozila britanske proizvodnje sa pripadnicima jugoslovenske vojske. Zarobili su dva kamiona i jedan autobus sa dvadesetak neprijateljskih vojnika. Jedan od njih bio je pijani nema�ki turista koji se našao uhva�en u klopku kad je po�ela invazija. Turista, koji je govorio hrvatski, bio je uhapšen kao špijun od strane jugoslovenskih vojnika i trebalo je da bude streljan. On je još uvek bio pijan i nesvestan svoje izmenjene sudbine. Kad se otreznio, mislio je da se još uvek nalazi u sastavu prethodnog društva, dok nije obavešten o kapitulaciji. Klingenberg ga je iskoristio kao prevodioca, pri �emu su mogu�nosti ovog zahvalnog Nemca bile krajnje korisne.
Esesovci su produ�ili, koriste�i svoje zarobljenike i nešto zarobljenih uniformi i uspeli da pro�u nekoliko neprijateljskih kontrolnih ta�aka. Oni su ostvarili dobar napredak prvog dana, a da nisu postali sumnjivi neprijateljskim kontrolnim punktovima. Nemci su dodavali jugoslovenske stra�e sve ve�em broju zarobljenih koje su skupljali usput. Stanovništvo Beograda, posle nekoliko dana 
bombardovanja, pre je o�ekivalo dugotrajnu opsadu, nego napad, i slabo obezbe�enje koje je Klingenberg susretao padalo mu je direktno u šake.
Pad Beograda i "Operacija Merkur"
Kada je kapetan Fric Klingenberg ostvario svoj hrabri korak, upadom u okolinu Beograda, nema�ke snage su zauzimale Kastoriju, blokiraju�i gr�ko povla�enje iz Albanije. Britanci i Grci su predvi�ali da �e im bitka za Beograd dati vremena da srede svoje polo�aje i oja�aju popunom municije i sve�im trupama. Klingenberg je, zauzimanjem jugoslovenske prestonice, obavio više nego �udesni podvig oru�ja. Njegovo jedinstveno herojstvo eliminisalo je potrebu za dugotrajnom, ve� predvi�enom operacijom i zape�atilo sudbinu isturenijih snaga Komonvelta na Balkanu. Nema�kim snagama je data prilika da se sjure na more potiskuju�i Britance i Grke pred sobom.
|
Jurišni tenk model E iz 31. tenkovske �ete, 5. tenkovske divizije u Gr�koj, po umetni�koj slici Vinsenta Veja . Nemci su morali da zauzmu Jugoslaviju kako bi stigli u Gr�ku - njihov kona�ni cilj na Balkanu |
|
Britanci, prinu�eni da evakuišu Krit, prepustili su gr�ke saveznike njihovoj sudbini. Samo mesec dana kasnije Nemci su lansirali sveukupni napad - invaziju Krita - prvi veliki padobranski desant u istoriji. Da Klingenberg nije zauzeo Beograd tako brzo, osloba�aju�i nema�ke tenkovske jedinice i prinu�avaju�i Britance da evakuišu Krit, operacija Merkur bi, najverovatnije propala. Brzo nema�ko napredovanje ulovilo je desetine hiljada ratnih zarobljenika koji su, ipak, mogli da budu deo odbrane Krita. Verovatno�a nema�ke pobede ne bi bila tako visoka da je ostalo tih 20 000 britanskih i gr�kih vojnika više.
Što je najva�nije, Klingenbergovo delo je nadahnjivalo novim duhom nema�ke vojnike koji su uzdigli hrabrost iz-nad svega drugog. Pri�a, koja se širila o Klingenbergovom podvigu, pomogla je da se stvori mit o nema�koj nepobedivosti, naro�ito kad su u pitanju SS jedinice. Uskoro su i drugi SS-ovci u�ivali u sli�nim uspesima pri savla�ivanju iznenadnih prepreka i postajali slavni. Me�utim, niko pre toga, ni posle toga, ne mo�e da pola�e pravo, da je toliko doprineo, kao Fric Klingenberg. Osvajanje prestonog grada sa šestoricom ljudi, sa pokvarenim radijom, bez podrške, i bez zaliha municije.
Sedam Nemaca osvaja jugoslovensku prestonicu
Posle ulaska u predgra�e Beograda, Nemci su uleteli u dvo�asovno puškaranje. Oni su, na kraju, odvezli u grad svoja zaplenjena vozila, na kojima je bilo mnogo ranjenih zarobljenika, uklju�uju�i bes-pomo�nog turistu. Pravim �udom niko od SS-ovaca nije bio ranjen tokom borbe. Oni su, ponosno, ušli u sam centar grada, sve vreme potpuno sami, i okru�eni neprijateljski raspolo�enim stanovništvom razroga�enih o�iju. Jedini "gubitak" SS-ovaca bio je u tome, što je jedan vojnik pao i uganuo zglob.
Nemci su bili zapanjeni što ih niko nije napao u gradu. Civili su išli svojim poslom kao da se ništa nije desilo. Klingenberg je naredio poru�niku Hansu Hosfelderu da podigne nema�ku zastavu, zamenivši jugoslovensku, nešto posle 5 �asova posle podne tog 12. aprila. Po Klingenbergovim nare�enjima, njegovi ljudi su po�eli da se nadmeno kre�u po gradu u patrolama daju�i stanovništvu nepogrešiv utisak da su oni sada vlast.
Gradona�elnik Beograda, obu�en u odgovaraju�e sve�ano odelo, došao je kod Nemaca, kompletno sa gradskim zvani�nicima, kao pratnjom. Posle pitanja o tome šta se dešava, on se raspitivao o uslovima predaje. Klingenberg je rekao gradona�elniku da je on istureni tim ispred nekoliko tenkovskih SS divizija, i ako njegova jedinica, radio putem, ne dostavi odgovaraju�e informacije, "luftvafe" �e nastaviti da sravnjuje grad. On je, tako�e, rekao da �e vazdušni napadi biti propra�eni artiljerijskom vatrom, kao i napadima oklopnih i pešadijskih jedinica koje ne�e nikog da poštede.
Drugi Nemci su gledali na svog predvodnika, kao da je poludeo. Njihov radio je bio ošte�en i nije mogao da radi kao odašilja� ve� samo kao prijemnik; njihova jedinica je bila u zna�ajnoj meri udaljena, a oni su bili pri kraju sa municijom i hranom. Poru�nik Hosfelder je, kasnije, rekao svom kapetanu, da je promašio karijeru, dodaju�i da bi ga ministar propagande sigurno bolje iskoristio.
Gradona�elnik je naseo na trik i posle jedno�asovnog razgovora sa Klingenbergom otpo�eo je sa neophodnim potezima u cilju predaje grada. Tada je, kao po narud�bini, eskadrila nema�kih aviona nadletala grad u izvi�a�koj misiji, pa je Klingenberg iskoristio priliku koja mu se ukazala tog momenta. Pogledao je naviše, i pokazuju�i na nebo, podsetio gradona�elnika da vreme isti�e. Klingenberg je dao re�, da, ako se instrukcije budu sprovodile, ne�e biti nikakvih daljih povreda grada i njegovih stanovnika. Izgledalo je, da je gradskim zvani�nicima, laknulo kada su to �uli.
Vojnici i gradska policija su prihvatili da polo�e oru�je u zamenu za obustavu daljih nema�kih napada. Jugoslovenska vojska je sakupila svoje oru�je na gradskom trgu, a Klingenberg je, zajedno sa gradona�elnikom, popisivao ljudstvo. Klingenberg je, zatim, naredio svim zarobljenicima da se smeste u 4 najve�a hotela i postavio nema�ku stra�u ispred svake zgrade. Ša�ica Nemaca je tako zarobila više od 1300 vojnika i zauzela grad od 200 000 stanovnika takore�i bez ispaljenog metka. Grad je pretrpeo zna�ajna ošte�enja, ali ne tolika da bi spre�io doma�e stanovništvo da nastavi sa uobi�ajenim �ivotom i radom. Jugoslovenski vojnici, koji su se zatekli van grada, nesvesni šta se desilo sa njihovom prestonicom, dovozili su se u Beograd samo da bi tu, po naredbi svojih pretpostavljenih, polo�ili oru�je, ostavili svoja vozila i upu�ivali se u hotele. Svi Jugosloveni su se pokorili bez oklevanja.
Do�ekani vinom i sirom
Klingenbergovi ljudi su se smestili u najbolji gradski hotel, prave�i la�ne radne razgovore da poja�aju utisak. Nagomilali su boce vina i oru�ja, a dva vojnika su se izgubila sa parom doma�ih �ens-kih. Klingenberg je, u me�uvremenu, konsolidovao svoj polo�aj, znaju�i da stvari mogu još da krenu na gore. Ako glavnina ne stigne uskoro, igra �e se završiti. Njegovi ljudi su regrutovali pojedince iz doma�ih redova da pomognu u prikupljanju svih mapa, policijske kartoteke i poreske arhive grada.
Šefu policije je bilo nare�eno da dostavi spisak gradskih kriminalaca sa navedenim prestupima i drugim prigodnim obaveštenjima. Sve bolni�arke su morale da se jave na du�nost odmah, a pozvani su, isto tako, i svi lekari. Svaki litar benzina i ulja je preuzet a druge potrepštine su smeštene u posebne smeštajne prostore. Bolnica je postala neutralna teritorija i celokupno zdravstvo je zadr�ano kao gest dobre volje. Klingenberg je, �ak, naredio da škole ostanu otvorene i nije ni�im ograni�io dnevno poslovanje. Me�utim, ustanovio je policijski �as u 8 �asova uve�e i samo gra�ani sa propusnicom potpisanom od njega li�no, mogli su legalno da rizikuju izlazak iz svojih stanova posle tog vremena.
Slede�eg dana, 13. aprila, Klingenbergovi ljudi, koji su ostali s druge strane reke, pridru�ili su se svom predvodniku u gradu. Vide�i nema�ku zastavu, pomislili su da ih je glavnina snaga nekako mimoišla. Bili su zapanjeni kad su našli svoje "izgubljene" kako komanduju u glavnom gradu i sa doma�im stanovništvom koje nije neprijateljsko. Hosfelder je rekao pridošlicama šta se zbilo i upozorio ih da nastave igru. Oni su se napeli iz petnih �ila da komanduju svim vozilima koja su mogli da na�u.
|
Klingenbergova motociklisti�ka izvi�a�ka jedinica ulazi u Zagreb i Jugoslaviju. Njegova izvi�a�ko-obaveštajna jedinica bila je najisturenija u okviru divizije "Das Rajh" |
|
Kona�no, 13. aprila, uve�e, prethodnica divizije "Das Rajh" ušla je u grad, o�ekuju�i �estoku bitku. Nisu se obazirali na radio poruke, koje su primili, da se grad predao, veruju�i da je to neprijateljska obmana, pokušaj da se nema�ke jedinice uvuku u klopku. Pretpostavljalo se, da je Klingenberg sa svojim ljudima dopao zarobljeništva, mu�en i prinu�en da preda šifru potrebnu za propisnu radio-komunikaciju. Komandant 45-og korpusa bio je toliko ljut, što nije dobio obaveštajne podatke, da je zapretio Klingenbergu ratnim sudom, ako ga na�e �ivog a zarobljenog. Pre svega je ispitivao da nije u nekoj javnoj ku�i, ocenjuju�i da bi kapetan-izdajnik mogao tamo da se na�e. Komandantov bes je uskoro prestao, kada je saznao zašto je njegov podre�eni komandir bio tako nemaran u odnosu na svoju obaveštajnu du�nost.
Ostali delovi divizije "Das Rajh" i pridodate pešadijske jedinice Pancergrenadira ušle su u Beograd u punoj snazi, slede�eg dana, i umesto borbom da u�u u grad, oni su bili do�ekani vinom i sirom. Jugoslovenski zarobljenici su bili regrutovani da bi oja�ali nema�ku odbranu u slu�aju kakvog gerilskog napada. Tu�no, ali kada je major saznao da je bio nadigran, izvršio je samoubistvo.
Raportirao je pijan, neobrijan, mirišu�i na �enski parfem
17. aprila, Josip Broz, više poznat kao Tito, sindikalac i vo�a "ilegalne" Komunisti�ke partije, prihvatio je samo nominalno poraz i predaju zemlje. Otišao je u planine sa svojim partizanima, gde je, podr�an od Britanaca, vodio �etvorogodišnji rat protiv osvaja�a njegove zemlje. On �e, kasnije, postati predsednik komunisti�ke Jugoslavije, koja je, ipak, odbila savez sa prosovjetskim Varšavskim paktom.
Klingenberg je ubedio komandanta garnizona da preda svoje mape i otkrije lokacije minskih polja i vatrenih ta�aka, kao i polo�aje protivvazdušne odbrane i bliskih pomo�nih aerodroma. Postavljeni su markeri, koji su se jasno videli iz vazduha, kako bi nema�ki transporteri mogli da sle�u, dovoze�i hranu, municiju i ratne dopisnike. Klingenberg je �ak, iskoristio zarobljenike da oprave ošte�enu poletno-sletnu stazu i konfiskovao nekoliko zastarelih aviona.
Nema�ka obaveštajna slu�ba je predvidela, pre kapitulacije Beograda, da �e gubici jugoslovenske vojske dosti�i, pribli�no, 10 000 do 15 000 ranjenih i 2 000 mrtvih posle masovnog vazdušnog i artiljerijskog bombardovanja i naknadnih borbi radi ulaska u grad. Civilne �rtve su predvi�ene u 10 puta ve�em obimu. Klingenberg je brinuo za dobrobit svojih ljudi, ali isto tako i za sudbinu civila. Nije video potrebu za daljim krvoproli�em u gradu, pogotovu što su se civili dobro odnosili prema njima, jer su znali da bi mogli da do�ive mnogo goru sudbinu.
U po�etku nema�ka Vrhovna komanda nije verovala da je grad zauzet. Bilo je, �ak, re�i da Klingenberga treba streljati što pokušava da izigrava neko hrabro delo. Bilo je potrebno dvodnevno radno komuniciranje da se ubedi Berlin da je sve u redu. �ak je bilo nare�eno general-pukovniku Paulu Hauseru da obavi li�nu inspekciju.
Kad je Klingenberg raportirao svojim pretpostavljenim, zašto nije sledio naredbe, bio je pijan, neobrijan, i mirisao na parfem. Posle nekoliko minuta je upitao: "Jesam li trebao da vratim grad natrag?" Njegovo indiskretno ponašanje bilo je pre�utano i na nema�ki ratni plan, sada odba�en, bio je stavljen pe�at "kompletirano". Juriš na Gr�ku bio je sada u prvom planu. Celokupna Jugo-kampanja koštala je Nema�ku 558 ranjenih i 151 ubijenih i manje od tuce izgubljenih aviona. Bilo je zarobljeno više od 340 000 jugoslovenskih vojnika. Ta�an broj ubijenih nikad se ne�e saznati.
Klingenberg u Rusiji dobija �in pukovnika
Nemci su ostavili 10 svojih pešadijskih divizija, dve SS redovne i jednu SS pomo�nu jedinicu, kao i 13. Oru�anu SS diviziju "Hand�ar" , kao garnizonske posade u okupiranoj Jugoslaviji. Ova, na kraju pomenuta, bila je sastavljena od Jugoslovena, prvenstveno bosanskih muslimana i imala je protivpartizansku ulogu. Okupacija Jugoslavije je tra�ila �ivu silu i neophodna sredstva preko potrebna za budu�i Isto�ni front. Više Nemaca je iš�ezlo obavljaju�i garnizonske du�nosti u Jugoslaviji nego što ih je bilo ranjeno tokom njenog osvajanja.
Svaki �ovek, dodeljen Klingenbergu za vreme Beogradske operacije, bio je odlikovan za hrabrost i unapre�en. Hosfelder je imenovan za zamenika komandira i upisan je u SS oficirsku školu u Bad Telcu, gde je kasnije postao instruktor. Danas �ivi u Minhenu kao penzionisani nastavnik.
Za svoj blistavi uspeh Klingenberg je odlikovan Viteškim krstom i postao je miljenik internog kruga SS-ovaca. "Stari", kako su ga prozvali, bio je, povremeno, pozivan u Bad Telc kao instruktor za taktiku i vojni�ku inicijativu. 15. marta 1944. preuzeo je, kao jedini diplomac Bad Telca, komandu nad školom.
Kad je Operacija Barbarosa, invazija Sovjetskog Saveza po�injala, divizija "Das Rajh" je gurnuta u vatru. Klingenberg se istakao kod Harkova, Minska i Kurska, sti�u�i mnoge po�asti u poduhvatima generala Hajnca Guderijana. U svakom slu�aju zaslu�io je za svoj Viteški krst, Venac od hrastovog liš�a, što mu je dodeljeno 1943. Postao je li�ni miljenik Paula Hausera, komandanta Druge SS tenkovske, sve do Kursk-Orelske operacije.
Poginuo u poslednjem napadu svoje divizije
Klingenberg je bio unapre�en u �in pukovnika 21. decembra 1944. Kad se polo�aj Nema�ke pogoršao na svim frontovima, njemu je nare�eno da preuzme komandu nad 17. SS Pancer-grenadirskom divizijom "Gec fon Berlingen" i to 12. januara 1943. godine, pri �emu je stupio na du�nost devet dana kasnije. Pridodat XIII korpusu generala Maksa Simona 17. je branila Zapadni bedem jugoisto�no od Sarbrikena naspram XV korpusa ameri�ke Sedme armije general-majora Veid H. Hejslipa.
XIII SS korpus je morao da se povu�e na Rajnu, uporno brane�i teren izme�u Nojštata i Landaua. Kad je otpor kona�no slomljen, 22. marta, Klingenberg se našao me�u mrtvima - poginuo je predvode�i svoju diviziju u poslednjem napadu da zaustavi ameri�ki talas.
Klingenbergova akcija u Beogradu uklapala se u mistiku koja je okru�ivala SS oru�ane formacije. Uprkos zlo�ina, koji se, s pravom, pripisuju SS jedinicama, ovakva dela koja je pokazao Klingenberg, nisu bila nešto neubi�ajeno me�u pravim profesionalcima. Klingenberg je mogao da sledi školski nauk i potpuno uništi drevni grad i njegovo stanovnišvo, da su Jugosloveni pru�ali dalji otpor. Istorija ceni njegovu hrabrost i akt humanosti. Ša�ica Nemaca zarobila je više od 1 300 vojnika i zauzela grad od preko 200 000 stanovnika bez ijednog metka.
Napomena o autoru
U�estali saradnik �asopisa, Kolin D. Hiton, je autor „Hladnog vetra" i „Volhale" („Cold Wind", „Vahlhalla"). Za dalje �itanje preporu�uje se „Komandiri oru�anih SS formacija" od Marka K. Jergera (Mark Yerger) i „Hitlerovi samuraji - Vafen SS u akciji" od Brusa Gvarijea (Bruce Guarrie).
Preveo: D. R.
Izvor: srpsko-nasledje.rs
PS:
Provjerio sam što se o tome nevjerojatnom ali, o�ito, istinitom doga�aju još mo�e prona�i na internetu, po mogu�nosti na hrvatskom jeziku. Našao sam original �lanak na engleskom, no interesantno je da je taj original preveden na srpski (pa i na �eški), ali ne i na njema�ki i hrvatski jezik, iako upravo Srbi ne bi trebali biti ponosni na taj doga�aj, na još jedan interesantni prikaz razvikanog pa �ak i u porazima slavljenog „srpskog junaštva“.
Na njema�kom jeziku pronašao sam samo neku vrst dnevnika njema�kog ratovanja tijekom travnja 1941. godine „Der Wehrmachtsbericht April 1941“ u kojem se taj doga�aj tek usput spominje jednom podu�om re�enicom. Fragmente iz tog dnevnika koji se ti�u njema�ke invazije i kapitulacije Jugoslavije u 12 dana, na�alost samo na njema�kom jeziku, pogledajte u posebnom prilogu sutra na portalu.
Za portal pripremio: Zvonimir Mitar
